“Нема печурака за децу млађу од 12 година”. Ова индикација већ дуже време кружи интернетом, међу родитељима и међу појединим специјалистима (педијатри, нутриционисти, дијететичари), чиме се усмеравају куварске навике многих родитеља.
Може се наћи на информативним порталима за мајке и очеве, на друштвеним страницама здравствених радника, чак и на информативним страницама важне здравствене установе специјализована за бригу о деци. И у неким приликама такође Уппа укључио је ову назнаку у своје публикације.
И л забрана пуштања деце млађе од 12 година да једу печурке најчешће се правда неспособношћу деце да свари неке супстанце присутне у овој храни: у неким случајевима говоримо о хитину, сличном целулози, у другим о неким шећерима, као што су манитол и трехалоза. Тврди се да дечја црева не би била у стању да их метаболишу и стога јесте боље је избегавати његову употребу чак и повремено да би се избегле могуће реакције интоксикације, као што су повраћање и дијареја.
Али да ли је заиста овако? Да ли је заиста тачно да деца млађа од 12 година не могу да једу печурке? Одлучили смо да разјаснимо питање и одагнати сваку сумњу у овом посвећеном чланку.
Италијанска аномалија
„То је веома јединствен показатељ“, истиче он Цатерина Вигнуда, педијатар и аутор књиге Педијатар у кухињи, у издању Уппа. „Ако претражите ову тему и вратите се десетак година уназад, нећете наћи ништа што се односи на ове метаболичке потешкоће повезане са печуркама. Немогуће је да се метаболизам променио за 10 година. У наставку, нема друге земље у коме има индиција овог типа“.
У ствари, спровођење темељне истраге главних страних здравствених власти и најпознатијих педијатријских научних друштава нико не заговара избегавање конзумирања печурака у малима.
Истраживање, међутим, није најједноставније: тешко је пронаћи експлицитне референце на печурке, вероватно зато што у већем делу света оне не представљају храну која захтева посебну пажњу. Из истог разлога, институционални извори готово никада не разјашњавају које је право време за увођење у исхрану деце.
Међутим, упућивање на печурке налази се у различитим смерницама за исхрану веома мале деце: на пример онима намењеним деци млађој од две године Министарство пољопривреде САД (1) иу сличним од канадско министарство здравља (2) . У Француској, смернице за храну (3) такође предлажу да се користи сирова, али не пре 18 месеци.
Свуда, у свету, могуће је пронаћи предлоге и рецепте за децу из институционалних извора који садрже гљиве. Смернице (4) намењене дечјим мензама у Велика Британија Ја сам пример овога. Могући рецепти? Омлет са печуркама, паприком, кукурузом и сиром са салатом од зелене салате, краставца и младог лука. Или фокача са печуркама или, опет, мафин са сиром за намаз, јајима и печуркама. Слични документи се могу наћи на различитим географским ширинама (5) .
Добро са свих тачака гледишта
Укратко, непријатељство деце према печуркама изгледа потпуно непознато у иностранству. Да бисте сазнали колико је другачији однос са овом храном ван наших граница, само идите на Нетфлик и погледајте серију Вафли + Моцхикоји види учешће Мицхелле Обама. У својих осам година као прва дама, Мишел Обама је од правилне исхране деце направила личну битку, у земљи – САД – са стопом педијатријске гојазности близу 20% (6) .
Серија, која заиста жели да натера људе да открију нешто правилну исхрану деце, читаву епизоду посвећује печуркама. „Ко би рекао да нешто са овим чудним изгледом може имати нешто тако укусно и занимљиво унутра“, каже Мишел док ликовима представља печурку.
Нема страха од тровањаповраћање или дијареја, укратко.
Често се, међутим, његове врлине истичу у иностранству: низак садржај калорија што је уравнотежено високим уносом минерала, антиоксиданата и витамина.
На пореклу бана
Па како смо дошли до италијанских индикација за избегавање печурака код деце са мање од 12 година?
Претражујући интернет откривамо да се међу присталицама ове индикације најчешће помиње а информативни летак објављено на порталу Министарства здравља под називом „Гљиве. Водич за превенцију тровања“. Главни аутор је Франческа Асизи, токсиколог, која дуго ради у Центру за контролу тровања болнице Нигуарда Ца’ Гранда у Милану.
Постоји различите верзије брошуре; прво издање датира из 2012. године и од тада је књижица имала велики тираж, толико да је више пута ажурирана.
„Ова кратка књижица има за циљ да грађанина и потрошача на коректан и компетентан начин информише о опасностима које могу изазвати врсте отровних, отровних или смртоносних гљива“, пише у предговору првог издања тадашњи генерални директор Министарство здравља Силвио Борелло. „Скупљајте печурке да, конзумирајте печурке да, али са опрезом и уз захтев за миколошки савет од Миколошке инспекције АСЛ”.
Међу различитим индикацијама садржаним у брошури је да „Печурке не треба давати деци” као и „трудницама, особама које имају нетолеранцију на одређене лекове или особама које пате од одређених патологија”.
Да ли је све неспоразум?
Ауторка брошуре Франческа Асизи недавно је отишла у пензију, кажу нам из Нигуарде и не постоји начин да је контактирамо за појашњење.
Али фокусирајући се на ту књижицу, која је могла бити један од главних извора италијанске забране, може се изнети хипотеза: брошура је пре свега усмерена на избегавање ризика повезаних са конзумирање дивљих печурака.
„Вероватно је да се забрана односи на контекст дивљих гљива: следеће а пруденцијални приступ вероватно је сугерисано да се деци и другим посебно осетљивим особама не дозволи да конзумирају ову врсту печурака“, каже Катарина Вигнуда. „Али то нема никакве везе са ја печурке доступне у нашим супермаркетима који, штавише, припадају само неколико сорти које су одабране управо на основу својих карактеристика, на пример сварљивости“.
Потврда ове хипотезе долази из Научни досије (7) у прилогу ‘Смернице за здраву исхрану‘ од стране ЦРЕА, италијанског истраживачког тела посвећеног ланцима снабдевања пољопривредно-прехрамбеним производима под контролом Министарства пољопривреде.
У одељку посвећеном „навикама у исхрани деце (4-11 година)“ налази се цео пасус посвећен „убране” печурке, односно није култивисан. „Уопштено говорећи, када је у питању исхрана деце, добра је идеја да се фокусирате на то безбедни, контролисани и сертификовани производи“, читамо у документу, који наглашава посебност наше земље: „Италијани су највећи потрошачи печурака које се сакупљају у Европи, и то с обзиром на вргање (Болетус сп) и друге врсте печурака: штавише, рекорд за ову врсту конзумирања се јавља и код одраслих и код деце“.
Досије такође наглашава проблем који се појавио пре више од једне деценије и сада под контроломодносно откриће од трагови никотина код неких врста дивљих печурака, као што су вргањи или лисичарке, сушене углавном из Кине.
Тхе никотин „може изазвати тахикардију, а неуролошки ефекти такође заслужују пажњу“, истиче се у документу ЦРЕА. Међутим, од 2009. године постављени су на европски ниво безбедносни прагови на садржај никотина. Ваљаност ових прагова и потреба за праћењем нивоа никотина у печуркама је продужена неколико пута, последњи пут у европској регулативи објављеној прошлог јула. До данас, дакле, у овом погледу производи на тржишту они су безбедни.
Ипак, ЦРЕА прецизира: „Стога, обратите пажњу на конзумацију „убраних“ печурака и ових намирница не треба их конзумирати као прилог, као и остало поврће; Може се користити као зачин за „арому“ који такође може помоћи сазревање укуса код деце“, закључује се у документу ЦРЕА.
Стога је вероватно да је јасно Позивам на опрез према дивљим печуркама проширио се на све печурке. Мање присуство печурака у традиционалном италијанском менију у поређењу са другим земљама и велика распрострањеност дивљих „убраних“ печурака су можда олакшале ово проширење индикација.
За остало се побринуо интернет са својим механизмима које карактерише лоша провера извора и виралност. „По ономе што знамо, данас нема разлога да се деци не дају култивисане печурке“, каже Вигнуда.
Чланак објављен 20.12.2022 и ажуриран 02.02.2024.
Топ слика Марина Андриицхенко / иСтоцк
